Željko Bebek – Biografija 2019, Visina, Težina, Godište

Jedan od muzičara koji je najpopularniji na prostoru bivše Jugoslavije i koji je obeležio ex Yu muzičku scenu je zasigurno Željko Bebek.

Obožavaoci ga pamte kao prvog pevača to jest prvog soliste u poznatoj grupi „Bijelo dugme“. Osim u ovoj, pevao je i u još nekim rok grupama, kao na primer „Kodeksi“ i „Jutro“, a ostvario se vrlo uspešno i kao solo pevač.

Biografija

Željko Bebek rođen je 16. decembra 1945. godine u Bugojnu u Bosni i Hercegovini, iako na njegovom profilu na Fejsbuku piše da je mesto rođenja Sarajevo. Otac Zvonimir i majka Katarina su mu dali ime Želimir, a on je to kasnije preinačio u Željko.

Kako god, Bebek je sa sigurnošću muzičar koji se može pohvaliti glasom koji je autentičan a takođe ga krasi i izvanredan raspon, te je zbog toga on jedan od najpoznatijih pevača sa ovih prostora a mnogi smatraju i da je najbolji pevač popularnih „Dugmića“.

Još u ranom detinjstvu, Željko je počeo da voli muziku, a s obzirom da je bio veoma nemiran dečak vrlo često je rodbinu i komšije zabavljao sa izvedbama tada poznatih muzičkih hitova.

Kako Željko izjavljuje, svoj talenat za pevanje smatra da je nasledio od svoje majke, Katarine, koja je takođe bila veoma muzikalna. U vreme kada je išao u osnovnu školu, Željko je išao i na hor i upravo na ovim časovima je naučio da svira mandolinu, a kasnije i gitaru.

Muzička karijera

Za vreme kada je kretao u srednju školu, tačnije gimnaziju, Željko se već kotirao kao talentovani pevač i muzičar, a u to doba je nastupao u grupi „Eho 61“, u čijem se sastavu nalazio i legendarni Kornelije Bata Kovač. Kada se Željkova grupa raspala, odlučio je da se oproba zajedno sa braćom Zoranom i Fadilom Redžićem, i njihova saradnja je trajala sve do trenutka kada ih je Fadil napustio i prešao u grupu „Indexi“.

Tokom šezdesetih godina prošlog veka, jedna od najpopularnijih sarajevskih grupa bila je rok bend „Kodeks“. Željko Bebek je dobio ponudu da postane gitarista i pevač ove grupe, što je i prihvatio. U tom trenutku najveći problem sa kojim se suočavala grupa bilo je mesto bas gitare, na čiju poziciju je upravo željko doveo Gorana Bregovića 1969. godine. Iako se danas misli da je Goran Bregović pronašao Željka Bebeka, upravo je bilo suprotno.

Popularni Brega je tada bio član grupe „Beštije“, ali je te 1969. godine prihvatio Željkovu ponudu i prešao u grupu „Kodeks“. Nakon što je bend bio okupljen, krenuli su sa nastupima uglavnom u „Splendidu“, tada poznatom dubrovačkom klubu.

Tokom jedne od njihovih svirki, u publici se našao i Renato Pacifiko, poreklom iz Italije, koji je grupu „Kodeks“ pozvao da dodje u Napulj i da nastupe u klubu koji je on držao. Bend je prihvatio ovu ponudu, te su se preselili u Italiju gde su nastupali gotovo čitavu godinu. Na mestu Ede Bogeljića, koji je u međuvremenu otišao iz grupe „Kodeks“, došao je sjajni Milić Vukašinović, tada na mesto bubnjara. Pored njega, i nekadašnji Bebekov saradnik, Zoran Redžić.

Ono što je Renato zahtevao od grupe bilo je da im repertoar ostane isti, međutim sa dolaskom Milića Vukašinovića i pod njegovim uticajem, grupa „Kodeksi“ je sve više počela da liči na popularnu grupu „Led Zeppelin“, potpuno promenivši zvuk po kom su bili poznati.

Bend je ubrzo dobio otkaz, a nakon toga su ostali članovi grupe počeli sve više da zapostavljaju mišljenje Željka Bebeka, te je na kraju svega Željko dobio otkaz iz grupe. Nakon svih ovih dešavanja, Željko Bebek se vratio u Sarajevo, i tada je osnovao bend pod imenom “Novi kodeksi“, zajedno sa Edom Bogeljićem, negde sredinom sedamdesetih godina.

Ovaj novi Bebekov bend je bio kratkog daha, a jedan od razloga je bio i taj da je Željko morao da ode u vojsku. U tom periodu, Željko je pauzirao sa svojom muzičkom karijerom, da bi ga nakon dve godine Goran Bregović pozvao da postane član njegovog benda „Jutro“ i 1972. godine oni su snimili pesmu „Patim, evo deset dana“. Već iste godine, iz grupe „Jutro“ je otišao Ismet Arnautalić, te im je i zabranio korišćenje imena grupe „Jutro“. Posle ovoga, 1. januara 1974. godine, nastaje jedna od najboljih i najpoznatijih rok grupa sa prostora stare Jugoslavije, pod imenom “Bijelo dugme“, koju su oformili upravo Brega i Željko Bebek.

Sledećih deset godina, Željko Bebek je nastupao kao pevač a pored toga i po potrebi je svirao gitaru u „Bijelom dugmetu“. Nakon odluke da napuste Sarajevo, koju su članovi ove grupe doneli, iz razloga što su „Indexi“ u to vreme bili jaka konkurencija, izašao je i prvi album grupe „Bijelo dugme“ 1975. godine, koji je izdao Jugoton.

Ime prvog albuma je bilo „Kad bi bio bijelo dugme“, na kome su se našli hitovi poput „Ne spavaj mala moja, muzika dok svira“, „Patim, evo deset dana“, „Bluz za moju bivšu dragu“ i „Selma“. Već iste godine popularni „Dugmići“ su izbacili još jedan album, pod nazivom „Šta bi dao dao da si na mom mjestu“, a pesma po kojoj je album i dobio ime postala je veliki hit. Bebek ističe da je ova numera na neki način bila njegova autobiografska pesma u periodu kada je nastala.

Nije mnogo poznata činjenica da je zahvaljujući neverovatnom uspehu koji su prva dva albuma „Bijelog dugmeta“ postigli tokom 1975. godine, kompanija Jugoton je ustanovila nagradu pod nazivom dijamantska ploča, a koju je grupa dobila zbog ostvarenog tiraža koji iznosi više od 200.000 prodatih primeraka drugog solo albuma. Na ovom albumu su se našle i legendarne pesme „Da mi je znati koji joj je vrag“, „Ne gledaj me tako, i ne ljubi me više“, „Hop – cup“, „Tako ti je mala moja kad ljubi Bosanac“, „Došao sam da ti kažem da odlazim“ i još mnoge.

1976.godine „Bijelo dugme“ je izdalo još jedan album pod nazivom „Eto! Baš hoću!“. Na ovom albumu se našla pesma istog naziva, a i još brojne pesme koje su postale hitovu: „Izgledala je malo čudno u žutom kaputu, krojenom bezveze“, „Dede bona, seti se“, „Sanjao sam noćas da te nemam“, „Loše vino“, itd. 1977. godine je planirano održavanje koncertne turneje, za koju su karte bile već rasprodate, međutim, turneja je otkazana od strane Gorana Bregovića, a Željko Bebek je već došao u Split kako bi pevao, a o otkazivanju turneje nije bio obavešten.

U to vreme, u javnosti su se pojavila nagađanja da među članovima benda postoje nesuglasice i da se često svađaju, te je samo pitanje momenta kada će doći do raspada grupe. Neki su pretpostavljali da je razlog za to Željkovo konzumiranje narkotika, u tom periodu, međutim 1977. godine u Sarajevu se bend ipak okupio i članovi su doneli odluku da održe već sada čuveni koncert kod „Hajdučke česme“, koji je bio besplatan. Ovaj koncert je pre svega legendaran zbog toga što su članovi „Bijelog dugmeta“ očekivali da će na koncert doći oko desetak hiljada fanova, međutim došlo ih je više od 100.000.

1978.godine Željko Bebek je izdao svoj prvi album, ali on nije bio naročito primećen i bio je prodat u svega par hiljada primeraka. Ipak, 1979. godine Željko je sa grupom „Bijelo dugme“ snimio album koji je postao jedan od njihovih kultnih albuma, a u pitanju je album „Bitanga i princeza“. Na ovom albumu svoje mesto su našli hitovi poput: „A koliko si ih mala imala do sad“, „Kad zaboraviš juli“, „Sve će to mila moja, prekriti snjegovi, ruzmarin i šaš“, „Na zadnjem sjedištu moga auta“, „Ipak, poželom neko pismo“.

Sledeći album popularnih „Dugmića“, „Doživjeti stotu“, izašao je 1981. godine, a 1983. godine je uzašao zadnji album koji je Željko Bebek snimio sa ovom grupom, a to je „Uspavanka za Radmilu M“. Aprila 1984. godine Željko je zvanično izašao iz grupe, a glavni razlog su bile nesuglasice sa Goranom Bregovićem.

Što se tiče njegove solo karijere, 1984. godine izdao je drugi po redu solo album pod nazivom „Mene tjera neki vrag“, a na njemu se našla numera istog naziva ali i hitovi „Kako tužna priča“, „Imam samo tebe“. 1985. godine izašao je još jedan Željkov album, „Armija B“, a zatim su usledila još dva albuma „Nitko više ne sanja“ i „Pjevaj moj narode“, oba objavljena 1989. godine, a na njima su se našli brojni hitovi.

Album „Karmin, pjesma i rakija“ objavljen je 1990. godine, „A svemir putuje“ 1992. godine, „Gori svijet, ti ćeš ga ugasiti“ 1994. godine i „Puca mi u glavi“ 1995. godine.

1999.godine Željko Bebek je doneo odluku o promeni izdavačke kuće i te godine je snimio album „S tobom ili bez tebe“ a naredne godine „Ošini po prašini“. 2012. godine objavljen je Željkov projekat „Kad poljubac pomiješaš sa vinom“, te 2017. godine „Ono nešto naše“.

„Bijelo dugme“ je 2005. godine održalo tri koncerta oproštajnog karaktera u Sarajevu, Beogradu i Zagrebu, na kojima je nastupao i sam Bebek.

Privatni život

Željko Bebek iza sebe ima tri braka. Iz prvog braka, sa suprugom Spomenkom, ima ćerku Silviju, a ovaj brak je završen razvodom. Iz drugog braka, sa suprugom Sandrom, ima ćerku Bjanku, a takođe je i ovaj brak okončan razvodom.

2002.godine Željko je po treći put stao na ludi kamen, a sa Ružicom, od koje je stariji 34 godine, ima sina Zvonimira (2003) i ćerku Katarinu (2005).

U medijima je Željko često predstavljan kao alkoholičar, uživalac narkotika, agresivac, ali on je to uvek demantovao, a takođe i ljudi koji su bili oko njega. Nije mnogo poznato da je Bebek veliki ljubitelj skijanja i da je dobar skijaš. Njegova numera „Sinoć sam pola kafane popio“ je na YouTube – u njegov najslušaniji hit.

Datum rođenja: 16. 12. 1945.

Visina:

Težina:

Sponzorisano:

loading...
Loading...