Život monaha Arsenija Jovanovića je slučaj koji se zasita retko sreće. Naime, pre nego što se zamonašio, bio je član veoma bogate porodice sa Senjaka u Beogradu.
Iako je svetovni život zamenio sa odorom sveštenika, monah Arsenije i dan danas ima običaj da govori o stvarima koje se ne tiču religije, onima kojima se bavi običan svet i to radi bez ikakvog ustručavanja.
Ovim putem, on na neki način čini uobičajena crkvena shvatanja modernim, menjajući ih, što u nejvećem broju slučajeva nailazi na optuživanje onih koji su u „službi Gospoda“.
Biografija
Monah Arsenije Jovanović svoju službu Bogu vrši u manastiru Ostrog, a rođen je u Beogradu 1960. godine. Ime koje je dobio na rođenju je Aleksandar, a svoje detinjstvo i deo svojhe mladosti je proveo na Senjaku, elitnom delu Beograda.
Tokom osamdesetih godina, kada je Aleksandar odrastao, bilo mu je omogućeno da ima sve što zatraži, a upravo je takav način života doveo do toga da krene stranputicom, odavši se porocima, a kasnije i konzumaciji droge.
Arsenije Jovanović je završio Stomatološki fakultet, te je po profesiji stomatolog. Kada je konačno shvatio i priznao sebi da je put kojim je krenuo izuzetno loš, Arsenije je odlučio da krene po manastirima širom sveta, u kojima je prove 7 godina svog života.
Nakon toga, izolovao se na planini, gde je takođe proveo 5 godina nemajući nikakav kontakt sa civilizacijom i ljudima. Danas se Arsenije nalazi u manastiru Ostrog u Crnoj Gori, a čitava njegova životna priča je omogućila da postane veoma poznat.
Tokom svog „prethodnog“ života, tada Aleksandar, se družio sa članovima „EKV“-a, nekada kultne rok grupe sa ovih prostora. Arsenije danas otvoreno ističe da su svi njegovi prijatelji, članovi ovog benda, umrli od posledica zbog konzumiranja droge.
Za vreme svog odrastanja, Aleksandar je svirao na klavijaturi u pomenutom rok bendu. Tada se družio sa Ivicom Vidovićem, Milanom Mladenovićem, Margitom – Magi i Bojanom Pečarom, a pored njih, dobar prijatelj mu je bio i Dušan Gerzić Gera, domaći slikar, za kog Arsenije kaže da mu je prijatelj još iz detinjstva.
Shvativši činjenicu da su ljudi, u čijem je društvu provodio vreme (muzičari, književnici, slikari), počeli jedan po jedan da umiru, što zbog čestih predoziranja narkoticima, što zbog toga što su počeli da oboljevaju od hepatitisa C i side, Arsenije je spas potražio u manastiru.
Doneo je odluku da se zamonaši, kako bi i sam izbegao sličnu sudbinu, a ono što mu je najteže palo, bila je smrt najboljeg prijatelja i drugara iz detinjstva, Dušana Gerzića Gere, pomenutog slikara.
Pre nego što se zavetovao službi crkvi, naš poznati monah Arsenije je napisao knjigu u kojoj opisuje svoj život pre nego što se zamonašio i dao joj je ime „Bog i rokenrol“.
Osim toga, Arsenije u ovoj knjizi piše i o životima svojih tadašnjih prijatelja i poznanika.
Ova knjiga je naišla na veoma podeljena mišljenja. Naime, jedni su mu zamerali što je o ovim ljudima pisao javno, a drugi mu i dan danas zahvaljuju što im je upravo njegova knjiga promenila život i sklonila ih sa puta koji je vodio u propast.
„Čovek koji je prošao svud i probao sve“
Bilo kako bilo, monah Arsenije Jovanović danas živi život posvećen Bogu u manastiru Ostrog. Svojim boravkom u manastiru, on je na neki način uspeo da osavremeni shatanja koje crkva već vekovima neguje.
S tim u vezi, Arsenije danas vrlo često razgovara sa mladima, bez ikakvog ustručavanja, turdeći se da im dočara pakao kroz koji je u mladosti prolazio. Sa radošću im deli savete, pokušavajući na taj način da ih izvuče iz kandži beznađa, osvrćući se na slike iz svog života i situacije u kojima se i sam, jako dugo, nalazio.
Dugi niz godina je Arsenije Jovanović držao i predavanja na Pravnom fakultetu u Podgorici, koja su, očekivano, bila izuzetno posećena. Na ovim predavanjima, Arsenije je otvoreno pričao o svim problemima sa kojima se u današnje vreme mladi susreću, počevši od narkomanije, digitalnog sveta, preko anomalija i seksualnih bolesti, pa sve do toga da se kulturna dobar danas ne poštuju, a na njihovo mesto dolaze moderne mega i giga korporacije, kao i o gubitku ljudske svesti i čoveka kao pojedinca.
Međutim, tokom poslednih godina, njegova predavanja su ukinuta, a sve to je posledica toga da je njegova priča očigledno smetala nekome kome nije u interesu da istina ispliva na površinu i da se proširi glas nekoga ko predstavlja „Božijeg slugu“, otvoreno govoreći o svim realnim problemima koji pogađaju današnji svet.
Ono o čemu Arsenije danas govori, bez dlake na jeziku, jeste to da je hedonizam danas nešto što je sasvim normalno i što je postalo nužnost. U današnje vreme se svaki dan otpočinje konzumiranjem nekog od stimulansa, bilo da je to kafa, nikotin, a eventualno se završava i sa narkoticima.
Takođe, monah Arsenije iznosi i priču koju je saznao od jednog prijatelja, sa kojim je i danas u kontaktu, da se u Njujorku smatra nedopustivim to da određena osoba nikada nije imala homoseksualnu vezu.
Kako sam smatra, kraj sveta koji se već dugo najavljuje, nije još blizu, ali naglašava da su ljudi izgubili svoje duhovno biće, dotakavši duhovno dno. On iznosi da je čovečanstvo danas postalo podređeno uspehu i materijalnim stvarima, postaviši robovi ovih stvari. Iako je situacija više no alarmantna, on kaže da je ljudski rod u sposobnosti da prouzrokuje dela koja su katastrofalnija od onih koja su do danas načinjena.
Kao uzrok svega navedenog, monah Arsenije iznosi nedostatak ljubavi. On smatra da je to nešto sa čime se ljudi susreću još dok su deca, da bi kasnije izrastala u ljude koji su otuđeni jedni od drugih.
Utehu ljudi pokušavaju da pronađu najčešće u hrani, a takođe i u internetu, drogama, a ne shvataju da im duhovnu glad ne može utoliti to što se konstantno prejedaju, zbog čega se i javlja gojaznost kao gorući problem u današnjem svetu.
Ovu duhovnu glad, oni mešaju sa potrebom za hranom, a, kako ističe Arsenije, ono što je njima zaista potrebno je ljubav i vera, koju svakako ne mogu naći u restoranima brze hrane.
Tokom jednog od svojih predavanja koje je držao na Pravnom fakultetu u Podgorici, gde je tema bila „Narkomanija i rokenrol“, Arsenije Jovanović je javno izneo svoj stav o tome kako je omladina danas „nadrogirana i zombirana“.
Takođe je istakao da je tako upravo zbog toga da bi se sa njima moglo lakše upravljati. Ubrzo je ova njegova tribina ugašena, a i danas Arsenije pokušava da dokuči kome je ta istina koju on iznosi trn u oku i ko je toliko moćan da zabrani iznošenje iste.
Naš poznati monah smatra da upravo crkva treba da se pozabavi mladima, tako što će ih prosvetliti i pomoći da dođu do odgovora na pitanja sa kojima se njihova duša susreće. Ono što smatra pogrešnim jeste činjenica da se mladi, koji se suočavaju sa problemima, danas šalju na psihijatrijska lečenja.
Kako Arsenije kaže, čovek poseduje dva imuniteta, jedan je onaj svima poznati, fiziološki, a drugi je duhovni, a ono čime bi crkva i sveštenici trebali da se bave jeste upravo ovaj duhovni imunitet i podizanje istog kod mladih ljudi.
Prema njegovim rečima, crkva ne bi smela da tera one mlade ljude koji se javljaju kako bi pronašli spas i rešenje svojih problema sa kojima ne mogu sami da se izbore.
Datum rođenja: 1960. godine
Visina:
Težina:
