Zdravko Čolić, koji zasigurno spada u jednu od najvećih zvezda muzike u straoj Jugoslaviji, iza sebe ima takav život i karijeru o kojima se može napisati čitava knjiga. Kako je njegova karijera sasvim sigurno jedna od nesvakidašnjih, i dan danas predstavlja jednu od najvećih i najpoznatijih zvezda koje su rođene na ovim prostorima.
Popularni Čola je i dalje aktivan, te se i danas skromno bavi muzikom, i kao i uvek pun je energije i elana i upravo su to osobine koje su ga krasile tokom čitave njegove bogate karijere, po kojima je postao poznat širom naše zemlje a i šire.
Biografija
Zdravko Čolić je rođen 30. maja 1951. godine u Sarajevu, glavnom gradu Bosne i Hercegovine. Njegov otac, Vladimir, bio je policijski oficir, a majka Stana je po zanimanju bila domaćica. Čola ima i četiri godine mlađeg brata Dragana.
Naš popularni pevač zabavne muzike se zajedno sa svojom porodicom odselio kod porodice Samardžić, koja je u to vreme posedovala radio, što je Čoli bilo veoma fascinantno a takođe ga je i radovalo. Za vreme zimskih i letnjih raspusta Čola je najviše voleo da odlazi u Trebinje, gde su mu živeli deda i baba, da bi se kasnije morao vratiti u rodno Sarajevo, kako bi nastavio školovanje.
Iako školu preterano nije ni voleo, Čola je bio veoma dobar đak, a posebno se isticala njegova ljubav prema muzici, a kako je i sam jednom prilikom priznao, njegova učiteljica ga je jako volela i bio je njen miljenik.
Još dok je bio dete, Zdravko Čolić je pokazivao sklonosti prema sportu, naročito prema fudbalu, te je jedno vreme u mladosti igrao i za FK „Željeznik“. Pored fudbala Čola je voleo i atletiku, koju je takođe trenirao i gde je jednom prilikom na saveznom takmičenju bio drugi, odmah iza Nenada Stekića, nekadašnjeg reprezentativca Jugoslavije u atletici.
Nakon što je Čola shvatio da sport nije ono čime bi mogao da se bavi u životu, opredelio se za glumu i tada se upisao na časove glume koji su se održavali u Pionirskom pozorištu. Tada je Zdravko ostvario uloge u predstavama „Dečaci Pavlove ulice“ i „Kekec i Mojca“. Zajedno sa učenjem Gimnazije Čola je išao i u muzičku školu, ali je na muziku tada gledao samo kao na hobi.
Kada je imao slobodnog vremena, Čola je vrlo često uzimao gitaru i svirao za svoje društvo u lokalnom parku, zajedno sa Bracom Isovićem, tadašnjim Čolinim velikim prijateljem. Muziku kao hobi doživljavao je sve do trenutka kada je na takmičenju koje se održalo 29. novembra 1967. godine u Bijeloj u Crnoj Gori, poneo titulu najboljeg pevača amatera sa pesmom Lejdi Madona, koja je hit popularne grupe Bitlsi.
Novac koji je Zdravko Čolić zaradio od pomenute nagrade iskoristio je da se počasti ručkom u Dubrovniku, a zatim se vozom vratio u rodno Sarajevo, kako bi častio društvo i zajedno sa njima proslavio nagradu. Upravo tada, Čola je shvatio da poseduje ogroman talenat za muziku i da je to ono čime on zaista želi da se bavi i ovaj događaj upravo predstavlja početak jedne velike muzičke i pevačke priče.
Muzička karijera
Napomenuto takmičenje i 1967. godina predstavljaju muzičke početke našeg popularnog pevača, a tada on postaje deo benda „Mladi i lijepi“, da bi se već 1969. godine pridružio bendu „Ambasadori“. Prekretnica u Čolinoj karijeri bila je 1971. godina, kada se upoznaje sa legendom naše muzike, Davorinom Popovićem i na njegovu inicijativu postaje deo grupe „Indexi“.
Pre nego što je postao član „Indexa“, Čola je za vreme služenja vojske pevao i svirao u pomenutom bendu „Ambasadori“, zajedno sa svojim drugovima. 1970. godine Zdravko Čolić osniva bend pod imenom „Novi ambasadori“ i to zajedno sa Slobodanom Vujevićem, koji je svirao gitaru. Iste godine nastupili su sa „Indexima“ na festivalu koji se zvao „Vaš šlager“, u Dubrovniku i tada su zauzeli sedmo mesto. Iako se nisu pokazali u najboljem svetlu na ovom festivalu, njihova pesma „Plačem za tvojim usnama“ je postala veoma veliki hit među njihovom publikom.
Tada je popularnost Zdravka Čolića naglo počela da ide uzlaznom putanjom, pa je Čola bio zapažen i od strane Kornelija Bate Kovača, koji je pored toga što je veliki kompozitor bio i osnivač grupe pod nazivom „Korni grupa“. Tadašnji pevač pomenute grupe je bio Dado Topić, koji je upravo u to vreme otpočinjao svoju solo karijeru, pa je Kornelije upravo Čoli ponudio mesto pevača.
Iako je tada već studirao Ekonomski fakultet u Sarajevu i bio na prvoj godini, Čola je ipak rešio da ode u Beograd i tamo je sa „Korni grupom“ za samo šest meseci snimio tri numere i to Kukavica, Pogledaj u nebo kao i Gospa Mica gazdarica.
Nakon svog angažmana u „Korni grupi“, odluka Zdravka Čolića je bila da se vrati u rodni grad i da tamo nastavi sa započetim studijama, gde je diplomirao ekonomiju, što je bila velika želja njegovih roditelja. Ipak, Čola je rešio da otpočne solo pevačku karijeru, a datum 15. april 1972. godine i festival „Vaš šlager sezone“ se uzima kao početak njegove samostalne pevačke karijere. Na ovom festivalu Čola je nastupio sa numerom Sinoć nisi bila tu, koju je napisao Kemal Monteno, a malo je poznato da je ovu pesmu trebala tada da peva Josipa Lisac.
Pesma sa kojom je Čola nastupio na pomenutom festivalu je i dan danas jedna od njegovih najvećih hitova, a tada je sa njom zauzeo treće mesto. Svoje učešće na festivalima Čola je nastavio u Splitu, gde je pevao pesmu koja se zove Stara pesma, zatim u Skoplju gde je nastupio sa pesmom Moj bol, a nakon toga izdao je i dva singla pod imenom Pod lumbrelom i Tako tiho. Iste godine, Čola odlazi na turneju u Sovjetski Savez zajedno sa grupom „Indexi“ i Biserom Veletanlić.
Legendarnu pesmu Gori vatra, Zdravko Čolić je izdao već sledeće 1973. godine, a upravo sa ovom pesmom Čola je nastupio na festivalu „Pesma Evrovizije“ kao predstavnik tadašnje Jugoslavije, koji se tada održavao u Luksemburgu. Na „Evroviziji“ Čola nije uspeo da ode u finale a te 1973. godine se ponovo pojavio na festivalu „Vaš šlager sezone“ izvodeći pesmu Bling, blinge bling. Iste godine Zdravko je u Zagrebu promovisao i pesme Julija i Duga.
Svoje učešće na festivalima muzike Zdravko Čolić je nastavio već naredne 1974. godine, kada je odneo dve pobede i to na festivalu „Hit parada“ sa pesmom Ona spava i sa pesmom Zelena si rijeka bila koju je pevao na festivalu „Vaš šlager sezone“. Ono što je manje poznato je to da je pesmu ona spava Čola posvetio Milici Kostić, učenici srednje medicinske škole, koja je tada tragično nastradala skočivši sa Rubinove zgrade u Kruševcu kako bi se odbranila od napasnika koji su hteli da je siluju.
Ove 1974. godine Čola beleži nastup i na festivalu održanom u Opatiji. Ovde je nastupio sa pesmom Ne dam ti svoju ljubav a iste godine i na festivalu „Beogradsko proleće“, Čola peva hit koji je i dan danas poznat, a to je Ljubav je samo riječ.
Kako je postajao sve popularniji, Zdravku Čoliću su sva vrata bila otvorena, te on potpisuje ugovor sa „Suzy records“, izdavačkom kućom sa sedištem u Nemačkoj. Za ovu kuću Čola snima dva singla, posle čega se ipak vratio u domovinu kako bi nastavio karijeru, i tada objavljuje pesmu Dome moj za izdavačku kuću „Jugoton“.
Možda jedna od najznačajnijih i najuspešnijih godina u Čolinoj muzičkoj karijeri je bila 1975. godina. Ove godine Čola nastupa na festivalu „Beogradsko proleće“, gde odnosi pobedu sa numerom April u Beogradu, a kasnije, te iste godine odnosi pobedu na festivalu „Vaš šlager sezone“, gde je otpevao legendarni evergrin Zvao sam je Emili. Takođe 1975. godine, Čola snima dve pesme za PGP RTB, naime Svitanje i Zaboravi sva proljeća, a još jedan singl pod nazivom Sonata, koji izdaje za „Jugoton“.
Ova bogata 1975. godina obeležena je i prvim solo albumom Zdravka Čolića koji se zove Ti i ja. Pored numere po kojoj je album i dobio ime, na ovom albumu bile su još i pesme Vagabund, Zvao sam je Emili, Loše vino, A sad sam ja na redu, Ljubav je ljubav, Poslije raskoši i sjaja, Ostanimo prijatelji, Ti si svijetlo, ja sam tama, Igraš se vatrom kao i Život je lep, Helene – Marie. Na ovom albumu Čolini saradnici su bili tadašnji velikani naše muzike, Goran Bregović, Kornelije Bata Kovač i Arsen Dedić.
Od početka svoje solo karijere, 1975. godine, pa sve do 2017. godine, Zdravko Čolić je izdao sve ukupno 15 albuma. Na ovim albumima su se nalazili brojni hitovi sa neprolaznom vrednošću. Hronološki gledano, albumi koje je Čola izdavao su: 1975. godine album Ti i ja; Ako priđeš bliže, koji je izašao 1977. godine; album Zbog tebe izdat 1980. godine; 1981. godine Malo pojačaj radio; album Šta mi radiš, 1983. godine; Ti si mi u krvi, izašao 1984. godine; 1988. godine izlazi album Rodi me majko sretnog; Da ti kažem šta mi je, iz 1990. godine; 1997. godine izlazi album Kad bi moja bila; zatim 2000. godine album Okano; 2003. godine Čarolija; album Zavičaj je izdao 2006. godine; 2010. godine album Kad pogledaš me preko ramena; 2013. godine Vatra i barut; i na kraju 2017. godine Čola izdaje, za sada poslednji album, Ono malo sreće.
Iako će možda zvučati neskromno, pesme sa svakog Čolinog albuma su postale i ostale veliki hitovi. U prilog tome ide i jedna Čolina izjava koja govori o tome koliko njegova publika poznaje njegove pesme, te da mu na svakom njegovom koncertu upravo publika pomaže da se priseti reči pojedinih pesama i da te pesme uvek zajedno u glas pevaju sa njim.
Među najvećim i najpoznatijim hitovima Zdravka Čolića od samog početka njegove karijere, pa sve do danas, mogu se izdvojiti pesme kao što su Zvao sam je Emili, Ljubav je samo riječ, Sinoć nisi bila tu, April u Beogradu, Ona spava, Sve je to od lošeg vina, Ljubav ima lažni sjaj, Ti si bila, uvijek bila, Živiš u oblacima, Produži dalje, Balerina, Kristina, Zašto spavaš, Pjevam danju, pjevam noću, Zagrli me, Glavo luda, Pusti, pusti modu, Ljubomora, Pjesmo moja, Jedina, Oktobar je, počinje sezona kiša, Odvešću te, Malo pojačaj radio, Smijem se bez smisla, Ti možeš sve, al jedno ne, Stanica Podlugovi, Ko te ljubi kad nisam tu, Ruška, Oj, djevojko Selen Velen, Čaje šukarije, Maslinasto zelena, Ej, draga, draga, Čija je ono zvijezda, Da ti kažem šta mi je, Negdje na dnu srca i mnogi drugi veliki hitovi.
U svojoj bogatoj i dugoj karijeri, Zdravko Čolić je sarađivao sa velikim muzičkim imenima, kao što su Dado Topić, Marina Tucaković, Kornelije Kovač, Goran Bregović, Kemal Monteno, Arsen Dedić, Đorđe Balašević, Đorđe Novković i Dino Merlin. U svojoj karijeri je napravio veliki broj koncerata, gde mu je glavna pratnja bila plesna grupa „Lokice“, na čijem čelu se nalazila Lokica Stefanović.
Privatni život
Iako je naš legendarni pevač uvek bio miljenik ženske populacije (jednom je izjavio da je tokom odsluživanja vojnog roka svaki dan dobijao između 200 i 300 pisama, od raznih obožavateljki), privatno je dosta povučen i takođe nikad nije voleo da iznosi svoj ljubavni život u medije. Jednom prilikom Čola je ipak istakao da je iskreno bio zaljubljen i voleo svega tri puta.
Čolina prva ozbiljna veza bila je sa tadašnjom balerinom i članicom plesne grupe „Lokice“ koja ga je pratila na nastupima. U pitanju je Jasmina Dulić i njihova veza je trajala čitave četiri godine. Manekenka Elizabeta Vidas, poreklom iz Rijeke, je sa Čolom bila u vezi sedam godina.
Treća velika ljubav Zdravka Čolića je upravo njegova sadašnja supruga Aleksandra, sa kojom se Čola vrlo retko pojavljuje u javnosti. Aleksandra i Zdravko su pre braka bili u vezi čitavih 11 godina, a upoznali su se 1989. godine u Makarskoj. Tada je Aleksandra studirala geografiju u Beogradu, a venčanje su obavili 11. maja 2001. godine i to u krugu svojih najboljih prijatelja, gde nisu prisustvovali nikakvi mediji. Te iste, 2001. godine, Zdravko i Aleksandra su dobili ćerku Unu Zvezdanu, a 2006. godine u avgustu se rodila Lara.
Zdravko Čolić Čola i dan danas radi i održava koncerte, kako u Srbiji tako i u svim zemljama regiona, a takođe i sveta. Ono što ga najviše opušta je uživanje u krugu porodice, rekreacija na Košutnjaku, a svi koji poznaju Zdravka Čolića za njega kažu da nikada ne izigrava zvezdu i da je sasvim normalan čovek, vrlo neposredan i srdačan.
Datum rođenja: 30. maj 1951. godine
Visina: 184 cm
Težina: 88 kg
